decaiskola.jpg roditelji i deca.jpg

ДЕВОЈЧИЦА И ОТАЦ

Поклон

Почетак приче иде далеко у прошлост, када је неки мушкарац казнио своју петогодишњу кћеркицу, јер је изгубила неку врло драгоцјену ствар, а новаца је у оном времену било врло мало.Био је Божић. Следећег јутра је дјевојчица донијела малу кутију на поклон и рекла: ?Тата, то је за тебе!?Тати је било врло неугодно, а када је отворио кутију и видио, да унутра нема ничега, јако се наљутио. Кћеркицу је прекорио: ?Ако нешто поклониш, очекује се да се у кутији нешто и нађе!!?Дјевојчица га је жалосно погледала и са сузним очима рекла: ?Тата, али није празна. До врха сам је напунила пољупцима само за тебе?Тата је био ганут. Клекнуо је пред кћеркицу, јако је загрлио и замолио је за опроштај. До краја живота чувао је ту кутију поред кревета и увијек, када се осећао изгубљено и очајно, узео је, отворио, и из ње узео један пољубац и сјетио се љубави коју је кћерка имала за њега.



za.jpg


Како одгајити малолетног деликвента?

Шпански судија за малолетнике Емилио Калатајуд је после вишегодишњег искуства саставио „приручник” како од детета направити преступника:

1. Од раног детињства дај свом детету све што тражи. Тако ће да одрасте у убеђењу да му припада цео свет.

2. Немој да бринеш о његовом моралном и духовном образовању. Сачекај да буде пунолетан па да сам слободно бира.

3. Када псује, смеј се. То ће га подстакнути да ради још забавније ствари.

4. Немој да га грдиш нити да му говориш да није у реду нешто што ради. Могао би да добије комплекс кривице.

5. Купи за њим све што баца на под: књиге, обућу, одело, играчке. Тако ће да се навикне да пребаци своју одговорност на друге.

6. Пусти га да чита све што му падне под руку. Пази да његови оброци, прибор за јело и чаше буду стерилизовани, али не и да се његова памет не напуни смећем.

7. Свађај се често са супругом пред дететом, тако му неће бити болно да једног дана породица, можда управо његовом кривицом, буде заувек уништена.

8. Дај му сав новац који жели да потроши. Да не би посумњао да можда мора и да се ради, да би се зарадило.

9. Испуни све његове жеље, апетите, удобности и уживања. Пожртвованост и скромност би могли да му створе фрустрације.

10. Подржи га у сваком његовом сукобу са професорима и комшијама. Мисли да сви они имају предрасуде према твом детету и да у ствари желе да га упропасте.






Iako deluje kao jednostavan trik kojim se đaci širom sveta služe na kontrolnim zadacima, a ni studenti ga se ne libe na ispitima, epidemija prepisivanja može da doprinese lošoj oceni ličnosti deteta u školi, ali i dalje u životu. Ovaj trend je zahvatio ceo svet, a pored nastavnika koji treba da spreče prepisivanje na testovima i kontrolnim zadacima, deo odgovornosti za rešavanje problema sa etikom leži i na roditeljima. Neki od odgovora na pitanja o uzrocima ovakvog ponašanja i mogućim rešenjima su u tekstu koji sledi.


Svake dve godine, Institut Jozefson u Americi sprovodi istraživanje među srednjoškolcima popularno poznato kao “Izveštaj o etici američke omladine”. U poslednjem istraživanju koje je obuhvatilo stotinjak škola, učestvovalo je 43.000 učenika iz privatnih i državnih škola. Rezultati su bili potpuno poražavajući:
  • Prepisivanje je uzelo maha u svim školama i postaje sve zastupljenije
  • Svaki treći dečak i svaka četvrta devojčica priznaju da su tokom prošle godine ukrali nešto iz prodavnice
  • 21 odsto dece kaže da je ukralo nešto od roditelja ili rođaka, a 18 odsto od drugova
  • Iako 92 odsto dece veruje da roditelji od njih očekuju da se ponašaju odgovorno, čak osmoro od desetoro dece priznaje da je slagalo roditelje vezano za nešto što je značajno
  • Većina dece priznaje da je tokom prošle školske godine varala na testu, a oko 34 odsto nih i više nego dva puta
  • Svako treće dete priznaje da je koristilo Internet da pronađe već gotov rad za neki predmet.
Kod nas slično istraživanje ne postoji, pa statistika ne može da pokaže koliko je prepisivanje uzelo maha, ali sigurno ste bili u prilici da odgovarate na pitanja zašto nije u redu prepisivati i praviti plagijate, ili ste čuli opravdanje da ostali u odeljenju koriste ove taktike.
Psiholozi su jednoglasni u stavu da je ključni faktor za iskorenjivanje navike prepisivanja razumevanje zbog čega deca uopšte pribegavaju tom rešenju. Postoji čitav niz razloga zbog kojih deca varaju ili razmišljaju o tome da varaju na testu, a nekoliko osnovnih su sledeći:
  • U ovom scenariju, razvoj dečjeg karaktera je dopseo u drugi plan; savest je nedovoljno razvijena ili nedovoljno podsticana, ili iskrenost i poštenje nisu dovoljno naglašeni u domu ili školskoj sredini deteta.
  • Pritisak da bude odlično je ogroman, a pritisak za dobrim ocenama (zbog školarine, stipendije, ili školskog uspeha) je u današnjim ekonimskim uslovima izraženiji nego ikada.
  • Očekivanja da dete bude iskreno nisu naglašena kod kuće ili u školi, trener gura decu na pobedu pod bilo kakvim uslovima, nastavnici okreću glavu, a roditelji naglašavaju da su ocene najvažnije, dok oni koji varaju odlično prolaze.
  • Dete ima tako mnogo obaveza da jednostavno nema dovoljno vremena za učenje.
  • : Strah da će dete razočarati roditelje može da bude veoma jak motivator.
  • Okruženje u školi ume da bude hiper-takmičarsko ili može da se desi da su ulozi suviše visoki i dete procenjuje da ne sme da dozvoli da ne postigne dobre ocene.
  • Akademska očekivanja mogu ponekad da budu suviše visoka, ili dete za neke od njih možda nema dovoljno rutine ili veštine.
  • Ukoliko druga deca u društvu varaju i od vašeg deteta će se očekivati da prepisuje i pritisak može da bude suviše veliki da mu odoli.
  • Ako je detetu je već polazilo za rukom da se izvuče uz varanje, uostalom mnogo je lakše iskopirati gotov materijal sa interneta nego pročitati više izvora i napraviti svoju verziju nekog rada.
Prepisivanje i drugi oblici varanja mogu da se usvoje veoma rano i postanu prihvatljivi obrasci ponašanja. Obzirom da deca najčešće počinju da razmišljaju o toj taktici u uzrastu od 10 do 14 godina, upravo tada roditelji treba da obrate pažnju i mogu da uoče pokazatelje da se mališan služi „nedozvoljenim sredstvima“.
Ovo je veoma brz test koji može da pokaže da li je vaše dete samo napisalo esej iz srpskog ili je iskopiralo tekst na internetu. Ukoliko ne može da vam kaže šta je koristio kao izvor ili vidite da uopšte nije pročitao knjigu, vrlo je verovatna ova druga mogućnost.
Pitajte dete da vam ispriča kakva su pitanja bila na testu iz hemije, ako ne može da se seti ni jednog pitanja, to je obično dobar signal da je prepisalo odgovore.
Ovo je u stvari i najpošteniji način da proverite rad – da li su rečnik i materijal na nivou razumevanja vašeg deteta ili se možda ono malo suviše oslanjalo na druge izvore umesto da dâ svoje viđenje? Možete da zamolite dete da vam objasni neki izraz koji je koristilo ili da vam objasni neki stav.
Ako količina domaćih zadataka počne sumnjivo da opada, postoji razlog za sumnju da dete koristi domaće zadatke nekog od drugara umesto da ih samo radi.
Prateći koliko se dete sprema za kontrolni i pomažući mu u učenju možete da budete sigurni da je ono samo zaista zaslužno za dobre ocene.
Savremene tehnologije su, pored svoje osnovne uloge, doprinele lakšem i efikasnijem prepisivanju. Neki od trikova koje deca često koriste su: slanje poruka sa odgovorima na pitanja na testu preko mobilnih telefona, kopiranje gotovih materijala sa interneta, snimanje lekcija na telefon i slušanje preko slušalica skrivenih u kosi ili fotografisanje testa kako bi ga prosledili sledećoj grupi koja polaže.
Ukoliko otkrijete da vaš mališan baš i ne pravi razliku između poštenog rada i učenja i lako zarađenih dobrih ocena, pomozite mu da razume zbog čega je to neprihvatljivo ponašanje i da se odvikne od njega. Važno je da vi reagujete na pravi način kada vam dete prizna da se služi prepisivanjem, jer od vaše reakcije zavisi da li će nastaviti sa tom praksom. Imajte na umu da su učenici sa najboljim uspehom u školi često pod najvećim pritiskom da krenu prečicama. Kad shvatite da je dete već otkrilo i koristilo ovu taktiku, potrudite se da saznate zbog čega, da li je pod pritiskom, ima li previše obaveza, nema dobre navike učenja ili je pod pritiskom drugova iz odeljenja da prepisuje.
Važno je da stavite detetu do znanja da razumete razloge zbog kojih se odlučilo na prepisivanje, ali da to nije rešenje. Razgovarajte o situaciji i zajedno pronađite rešenje, npr. ako nema vremena da uradi domaći i zato ga prepisuje, izbacite neke od aktivnosti koje mu oduzimaju vreme, ako je u pitanju lenjost, oduzmite mu neke od privilegija na određeno vreme, recimo gledanje neke emisije. Usaglasite se oko rešenja jer je to jedini način da sprečite da problem eskalira. Ukoliko je potrebno razgovarajte i sa nastavnicima, zamolite ih da budu jasniji u pogledu toga šta je dozvoljeno za spremanje radova kako bi i deca imala jasan okvir za korišćenje izvora.
Možda najvažniji faktor je vaše ponašanje, zato budite uzor poštenog rada i ne dozvolite da dete od vas preuzme navike kopiranja i neovlašćenog korišćenja tuđih radova i izvora. Ponekad roditelji nisu ni svesni koliko često njihovo ponašanje može da pokaže kakav je stav u životu prihvatljiv. Setite se toga sledeći put kad kažete detetu da napornoj rođaci koja vas zove telefonom kaže da niste kod kuće (velika bela laž), kada zadržite višak kusura koji ste dobili greškom prodavca (prevara) ili kad kontroloru u prevozu kažete da je vaše dete mlađe nego što stvarno jeste da biste dobili popust za kartu (nepošteno ponašanje). Znajte da vas deca posmatraju i delom svesno, a delom nesvesno, kopiraju vaše ponašanje.
Jasno ukažite da su pored dobrih rezultata koje očekujete od dece, jednako važni integritet i poštenje, ali potrudite se i da reagujete na svako neprihvatljivo ponašanje koje uočite. Da bismo bili fer prema deci, moramo da pomenemo da se često prepisivanje i ostale sitne prevare ponavljaju kao rezultat izostanka ili mlake reakcije roditelja na činjenicu da se dete služilo nedozvoljenim sredstvima. Kad god roditelj propusti da objasni ili koriguje ponašanje deteta koje je kopiralo, prepisivalo ili lažiralo neki test, tim se više učvršćuje dečji stav da tako nešto „nije ništa strašno“.
Kada dete počini grešku i ima hrabrosti da to prizna, pokažite mu da cenite iskrenost. Ponašanje koje je pohvaljeno ima veću verovatnoću za ponavljanjem, a svakim ponavljanjem se povećavaju šanse da se ono usvoji kao navika. Pohvalite zato dečju iskrenost, čak i ako je usledila nakon greške. Kada god dete slaže, odmah sednite i razgovarajte sa njim, iskoristite tu priliku da ga naučite koliko je iskrenost važna. Objasnite da očekujete da vam uvek kaže istinu, i da ćete i vi uvek činiti tako kako iste uvek mogli da verujete jedno drugome. Trik je u pronalaženju pravog balansa kako bi dete znalo da su laž i prevare pogrešni, ali da ipak uvek može da vam prizna i objasni zašto je uradilo nešto pogrešno kad se to desi.




Kako ne razmaziti sopstveno dete?
U praksi postoje različite teorije roditeljastva. Na našim prostorima je, međutim, najduže vladalo “vaspitno jednoumlje”, odnosno teorija prema kojoj deca treba da slušaju roditelje i - to je to.Individualnost nije bila preterano cenjena karakteristika.
Kako ne razmaziti sopstveno dete?
Kako ne razmaziti sopstveno dete?

Kako ne razmaziti sopstveno dete?
Kako ne razmaziti sopstveno dete?

Kako ne razmaziti sopstveno dete?
Kako ne razmaziti sopstveno dete?

Аutoritativnost nasuprot popustljivosti
Sa takozvanom demokratijom, na cenu dolaze druge vrednosti... Ipak, ovo je Balkan i nova pravila se sporije prihvataju. Autoritativno roditeljstvo je i dalje na ceni – veliki broj roditelja još uvek misli da deca treba da poštuju njihove naredbe, slabo vodeći računa o stvarnim potrebama i željama deteta.
Мeđutim i autoritativni roditelji su često bolji od onih koji previše popuštaju, pre svega zato što imaju jasan sistem vrednosti i jasno daju detetu do znanja šta je u ponašanju prihvatljivo, a šta ne. Njihov glavni nedostatak je u tome što psihološki manipulišu detetom, podstiču osećaj krivice i stida i guše njegovu individualnost.
Odnos prema materijalnom
Poslednjih decenija, raslojavanje društva je sve očiglednije. Srednji sloj je praktično nestao, a bivša srednja klasa sada uglavnom spada u siromašniji deo društva. Ipak – i siromašniji i imućniji mališani idu u iste škole, te se deca, još u najranijem uzrastu, počinju porediti sa drugima – po odeći i obući, a kasnije i stvarima poput mobilnih telefona. Jedno dete, tako, ima najnoviji model mobilnog, koji vredi dve prosečne plate, dok drugo imati najobičniji mobilni ili uopšte ni nema telefon.
Svakako, novac je simbol moći u današnjem svetu, ali je ipaknajvažnije kakav odnos prema novcu će detetu biti usađen od strane roditelja. Naravno, poželjno je biti roditelj kom pare nisu problem, ali i u tom slučaju – roditelj mora biti dovoljno zreo. Danas je – pored same količine novca koju roditelj zarađuje - važno i to na koji način je taj novac zarađen. Oni koji su novac stekli sopstvenim trudom, a ne pomoću malverzacija, i svojoj deci će realno predstaviti situaciju.
Preterano kupovanje i ispunjavanje svih želja i hirova deteta pomoću novca, predstavlja znak da roditelj nije dovoljno spreman da detetu pruži otpor, čak ni pri njegovim najnerealnijim željama. Sa druge strane, decu ne treba opterećivati ni time da “se nema para ni za šta”, a da se svi oni koji imaju novca kvalifikuju pred detetom kao da “imaju para, jer su ih nepošteno zaradili”. Na ovakav način, dete ćeformirati mišljenje da su čestiti ljudi gubitnici, da se poštenje “ne isplati” biti i da novac mogu zaraditi samo na nepošten način.
Postoji li čarobna formula?
Savremeni teoretičari roditeljstva dobro znaju kakve se sve prepreke pojavljuju pred današnjim roditeljima. Boravak na radnom mestu većini roditelja oduzima najveći deo dana, a to je izuzetno frustrirajuće, obzirom da svaki roditelj ima na umu da potrebe deteta ipak treba da budu na prvom mestu. Ipak, u vaspitanju deteta važniji je kvalitet, nego kvantitet vremena koje ćete zajedno provesti. Osnovno je – imati sluha za potrebe deteta i njima uvek maksimalno prilagoditi trenutnu situaciju.
Neki psiholozi preporučuju da, ukoliko roditelji imaju mogućnosti, treba da izlaze u susret detetovim materijalnim zahtevima, jer se ono i preko marke patika, na neki način identifikuje sa okolinom. Uprkos tome, detetu treba objasniti da nije najvažnija spoljašnjost i izgled, nego ono što dolazi iznutra. Najmanje je poželjno da dete sebi bira društvo prema patikama ili garberobi koju nosi.
Samouverenost je najvažnija
Deca vaspitana od strane izrazito autoritativnih roditelja postaju stidljiva, plašljiva i nesigurna u sebe, sa izrazitim osećajem krivice i slabom verom u sopstvene sposobnosti. Neke ličnosti iz ovakvih porodica ceo život pate od osećaja uskraćenosti i kompleksa niže vrednosti. To znači da kasnije teže napreduju u karijeri, često odbijaju unapređenje, veruju da ga nisu dostojni i plaše se svake odgovornosti. Njihov uspeh je, umesto radošću, praćen osećanjem krivice i pitanjem: “da li sam ja to zaslužio / zaslužila?” Ovakvi ljudi veruju da će nakon svakog uspeha doživeti i neku nesreću, lošu stvar ili neuspeh.
Naravoučenije: kod dece treba stalno podsticati samopouzdanje, navikavati ih da poraz koji dožive nije kraj sveta i da se uvežbavaju da ne popuste i ne obeshrabre se pred životnim iskušenjima i teškoćama.

Naš poznati psiholog Vojin Matić, rekao je da je osnova dobrog vaspitanja navikavanje deteta na životne teškoće i učenje načina na koje može da ih prebrodi.
Decu koja kroz život idu sa određenim psihičkim ili fizičkim hendikepom, treba i dodatno ohrabrivati. Uzmimo za primer Žan Pol Sartra, koji je bio mnogo nizak, slep na jedno oko i prilično neugledan, a uprkos tome imao značajnog uspeha kod ženskog pola i bio u doživotnoj vezi sa Simon de Bovoar, vezi u kojoj su oboje mogli da rade šta hoće! Dete treba da shvati da ni jedan poraz niti nedostatak nije kraj sveta, pa zato ne treba da poklekne pred životnim iskušenjima.
Nema škole za roditeljstvo
Jedan šaljivi psiholog rekao je da i pored toga što je napisao 5 knjiga o vaspitanju dece, jednostavno ne zna kako da vaspita svog sina i kćerku. Ovo deluje smešno, ali je istina: roditeljstvo je najlepši, ali i najteži “posao” na svetu, za koji ne postoje ni škola ni fakultet.
Najteže je vaspitati sopstveno dete, budući da to radite u potpunosti po osećaju, najčešće nesvesno sledeći model vaspitanja svojih roditelja. Odrasli često kažu da deca mogu da se ljute na svoje roditelje, ali da će, kada jednom odrastu i sami postanu roditelji – ipak shvatiti da su ih njihovi roditelji dobro vaspitali. Ne zaboravite i da vaše nedoumice vezane za vaspitanje mogu uspešno rešiti drugi, koji imaju više iskustva od vas ili saveti iz stručne literature.

Zašto je dobro za Vaše dete da provodi vreme napolju
tobogan
tobogan

Da li se sećate svog detinjstva? Bili ste napolju od jutra do mraka, pogotovo u ovo doba godine kada je vreme savršeno za igranje.
Žmurke, uzmeđu dve vatre, basket, fudbal, vožnja bicikla… ovo su samo neke od aktivnosti koje ste imali napolju... i niko nije mogao da Vas “utera” u kuću dok ne padne mrak.
Sada su se stvari potpuno promenile! Sada svako dete, u proseku, provede 4 i po sata dnevno pred televizorom, video igrama ili monitorom. Zbog ovakvog sadržaja mnoga deca nemaju predstavu o tome šta znači igrati se napolju.

external image children_out_2b.jpgŠta deca gube time što ne izlaze napolje da se igraju?

Na žalost deca koja ne provode dovoljno vremena sa drugom decom nemaju razvijenu komunikaciju, verbalno su slabiji i samnjena im je sposobnost brzog i lakog rešavanja problema.

1. Fizički razvoj

Sedenje kod kuće dovodi i do jednog od velikih problema 21. veka –gojaznosti kod dece, kao i nedostatak motorno – senzitivnih funkcija.

2. Intelektualne sposobnosti

Istraživanja su pokazala da igra pomaže razvoju intelektualnih sposobnosti. Bliska je veza između igre i zdravog kognitivnog razvoja deteta. Vreme koje dete provede u igranju zapravo doprinosi razvijanju mašte i veštine rešavanja problema.

3. Socijalne i emotivne veštine i sposobnosti
Dečaci
Dečaci

Istraživanja su pokazala da se igranje dece u socijalnom okruženju pozitivno odražava na njihove sposobnosti: saradnje sa drugom decom, pružanja empatije, bolja kontrola impulsivog ponašanja, smanjenje agresije.

Kako da podstaknete svoje dete da provede više vremena napolju?

Pre svega skratite svom detetu vreme gledanja televizije. U početku će biti teško, ali kasnije, dete će početi da zamenjuje vreme gledanja televizora drugim aktivnostim. Upišite dete na neki sport ili neku drugu aktivnost – učenje stranog jezika, hor, ples, sviranje instrumenta, kreativne radionice za decu…
Potrudite se da i druge roditelje podstaknete da učine isto sa svojom decom, tako ćete svi zajedno provoditi više vremena van kuće i radite neke edukativne i kreativne stvari!




Očevo strpljenje


Jedan stari čovek seđaše u dvorištu svoje kuće zajedno sa sinom koji upravo završi visoke studije. Iznenada, vrabac slete na zid.

Otac upita sina: “Šta je ono?”

Sin odgovori: “To je vrabac.”

Nakon izvesnog vremena, otac upita ponovo: “Šta je ono?” Sin odgovori: “To je vrabac.”

Prođe nekoliko minuta a otac ponovo upita, treći put: “Šta je ono?” Sin odgovori: “Oče, upravo sam ti rekao da je to vrabac.” Ne prođe dugo a otac opet upita: “Šta je ono?” Ovoga puta na sinovljevu licu mogla se videti mala usplahirenost: “Oče, to je vrabac, vrabac!” Ponovo otac upita: “Šta je ono?” Ovaj put sin odgovori grubim tonom: “Oče, non-stop pitaš jedno te isto, iako ti stalno odgovaram da je to vrabac. Zar nisi u stanju razumeti?”

Otac ustade i ode do sobe. Ubrzo se vrati noseći svoju staru svesku-dnevnik. Otvarajući stranicu, reče sinu da pročita ono što je na toj stranici zapisano. Sin pročita:

“Danas je moj maleni sin sedeo sa mnom u našem dvorištu, kad dolete vrabac. Sinčić me je dvadeset i pet puta upitao: ‘Šta je ono?’, i dvadeset i pet puta mu odgovorih, nimalo iznerviran, da je to vrabac. Ono što osećah bila je ljubav prema mome nevinome sinčiću.”

Tada je otac objasnio sinu razliku između očeva i sinovljeva stava:

“Kada si bio malešan, postavio si mi ovo pitanje dvadeset i pet puta i niti jednom nisam bio iznerviran tvojim pitanjima, već ti uporno odgovarah. A kada sam ja tebi danas postavio isto pitanje, ali ponavljajući ga samo pet puta, ti si se iznervirao, ljutnuo i bio nestrpljiv sa mnom.”


Interes

Jedan zemljoradnik, čije je žito uvek dobijalo prvu nagradu na lokalnom sajmu, imao je običaj da najbolje seme deli svim seljacima u okolini.

Kada su ga pitali zašto to čini, odgovorio je:

“To je samo pitanje interesa. Vetar nosi polen s jedne njive na drugu. Kad bi moji susedi uzgajali žito lošijeg kvaliteta, unakrsno oprašivanje umanjilo bi kvalitet mojih prinosa. Eto zašto mi je stalo da uvek sade najbolje seme”.

Sve što dajemo drugima dajemo sami sebi.

Nemoguće je pomoći drugome, a da istovremeno ne pomognemo sebi, kao što je nemoguće naneti zlo drugome a da istovremeno ne nanesemo zlo sebi.

Otac i sin

Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

SIN: ‘Tata, smem li te nešto pitati?’

OTAC ‘Da, naravno, reci, šta je?

SIN: ‘Tata, koliko zarađuješ na sat?’

OTAC: ‘To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?’ kaže gnevno

SIN: ‘Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?’

OTAC: ‘Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat.’

SIN: ‘Oh,’ Dečak odgovori, spuštene glave.

SIN: ‘Tata, molim te, možeš li mi posuditi 25 dolara?’

Otac je bio besan ‘Ako je jedini razlog što me pitaš da ti posudim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i odi ravno u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!’

Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.

Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja…kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?’

Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:

Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara…stvarno ne pita često novac…

Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.

‘Jesi zaspao, sine?’, upitao je.

‘Ne, tata, budan sam” odgovori dečak.

‘Razmišljao sam…možda sam bio prestrog prema tebi maloprije. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.’

Dečak se uspravio, smešeći se. ‘Oh, hvala ti, tata!’, poviknuo je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.

Kad je video da Dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti.

Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.

‘Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?’, planu otac

‘Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.’, odgovori dečak.

‘Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra doma ranije. Želim večerati s tobom.”

Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost.

Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Seti se podijeliti tih 50 dolara s nekime koga voliš.

Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti. Ali porodica i prijateljima koji ostanu za nama nedostajat ćemo do kraja života.


550819_425049307554859_1718764095_n.jpg



Да ли желите паметно, истрајно, зрело, стрпљиво, самопоуздано, успешно дете? Наравно! Али питате ли се понекад каквог родитеља жели Ваше дете?

Сваки родитељ чини најбоље што зна и може у одређеном тренутку. Рецепти за васпитање не постоје као ни савршени родитељи. Међутим, увек постоји могућност за напредак и никад није касно запитати се: “Како могу бити бољи родитељ?”

Створите емоционално топло породично окружење. Емоционална топлина има снажан утицај на развој детета, на његов доживљај односа међу људима и на касније васпитање властите деце.

Емоционално топли родитељи прихватају своју децу, пружају им подршку, разумевање, пажњу и бригу. Често му се осмехују или на друге начине исказују своју љубав, охрабрују га, пријатељски су расположени према њему, покушавају видети ствари из дететове перспективе и уважавају његова осећања.

Пронађите меру у контроли свог детета – добри родитељи чврсто контролишу своју децу, постављају пред дете одређене захтеве и одређују правила, јасно показујући ко је „главни“ а потом надзиру његово понашање како би били сигурни да се дете придржава датих правила.

Међутим, преблага контрола или пак пречврста контрола дететовог понашања, без могућности слободног избора, може довести до зависности, несамосталности, неповерења у сопствени идентитет и идеје, смањених амбиција и потиснутог непријатељства код детета.

Да би се дете развило у здраву и зрелу личност, оно захтева одређени степен слободе и слободног избора али и одређену структуру и низ постављених правила понашања у социјалним односима.


Васпитавајте своју децу код куће – Улица, туђи домови и јавна места нису места на којима ћете опомињати дете, чак ударати како би га научили ономе што је требало раније и у окружењу властитог дома. Викање и васпитавање детета на улици говори више о родитељу него о детету.



Негујте добре брачне односе – међусобни односи између мајке и оца, кључни су за здравље и развој детета. Ако је однос између оца и мајке непријатељски и хладан, у коме су свађа, приговарање, омаловажавање, критиковање, уцењивање и пребацивање доминантна понашања, тешко да ће дете научити шта је толеранција, љубав, пријатељство и партнерство. Зато је боље да охрабрујте, подржавате, хвалите, прихватате, преговарате и слушате.


Како учити?

Већини ђака је учење проблем,напор,смарање, а што је најгоре дуго траје.

Многима је школа досадна и повезују је са учењем.Али,ако су школски систем и настава организовани тако да ученицима нису занимљиви,учење као процес сазнавања и обогаћивања себе може бити веома привлачно.Важно је да имамо добру мотивацију,битно да је то једноставна жеља за упознавањем света око нас.

Ко не би волео да учи брзо и ефикасно,да учи и има пуно времена за друге ствари?Али,нажалост,учење захтева пуно енергије,личног ангажовања и времена.Ипак добро је држати се одређених правила која у већини случајева помажу,па ако желиш провери их на себи.

  1. Слушај добро шта се прича на часу,било да професор предаје или испитује.Ако већ тако много времена проводиш у школи,искористи га корисно и ту сазнај што више,па ће ти код куће бити потребно мање времена за учење.

  2. Хватај белешке на свој начин,размишљајући о ономе што професор говори.

  3. Код куће прочитај нову лекцију из књиге истог дана када је предавана без оптерећења да је научиш и упореди је са својим белешкама које можеш да допуниш.

  4. Када одлучиш да учиш,не крећи одмах на читање и понављање.Сагледај,најпре,лекцију у целини,прочитај наслове,поднаслове и оно што је писац уџбеника већ сам подвукао (масним словима),погледај слике,графиконе,уочи битне елементе у лекцији.

  5. Питај се шта треба да научиш,шта од постојећег знања можеш да искористиш и чему то знање служи.

  6. Учи део по део.Уколико је лекција дугачка и тешка,добро је да је поделиш у смисаоне целине и учи део по део.

  7. Текст подвлачи на свој начин,можеш у разним бојама,а поред текста бележи своје коментаре и питања.

  8. Обавезно разјасни све термине и чињенице,немој да учиш напамет оно што не разумеш.

  9. Преслишавај се понављајући суштину лекције,тезе лекције или тако што ћеш да постављаш себи питања.

  10. Уколико имаш могућност прочитај из неког другог извора о истој ствари (енциклопедије,интернет).

  11. Распореди учење.Ако градиво садржи велики број података које треба да меморишеш,не све одједном,већ распореди учење на више дана или више пута у току дана.

  12. И на крају,оно што би већина ученика најрадије прескочила - једном научено градиво треба редовно обнављати.


КАДА ОЦЕНА МОТИВИШЕ

external image ocenjivanje1.jpg?w=645
clip_art_for_website.jpg
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА ЈЕ:
  1. искорићеност потенцијала нашег мозга САМО око 2%?
  2. да је интелигенција категорија која се развија ?
  3. да се 70% интелигенције развије до 5. године, око 27% до 7. године, а остатак до 5. разреда?
  4. мозак орган који чини око 100 000 000 000 неурона, међу којима се САМО ТОКОМ суочавања са МЕНТАЛНИМ НАПОРОМ стварају науронске везе - СИНАПСЕ?
  5. интелигенција не зависи од броја неурона, већ од БРОЈА СИНАПСИ, на чији број МОЖЕМО ДА УТИЧЕМО КОД ДЕЦЕ ПОСТАВЉАЈУЋИ ИХ ПРЕД ПРОБЛЕМСКЕ СИТУАЦИЈЕ, ПИТАЛИЦЕ, ЗАГОНЕТНЕ ПРИЧЕ И сл..?
  6. у Србији НИВО ФУНКЦИОНАЛНОГ ЗНАЊА УЧЕНИКА на веома ниском нивоу, у односу на Европске земље и земље окружења?
  7. око 25% ученика при почетку школовања са предиспозицијама за максимални креативни развој укупних менталних способности, а да се на крају школовања у Србији ОСТВАРИ САМО 2% ОД ЊИХ..? :( (у Данској 17% а у Јапану свих 25%...)
  8. повезивање ПОСТОЈЕЋИХ УКУПНИХ ФУНКЦИОНАЛНИХ ЗНАЊА кроз ХЕУРИСТИЧКИ ПРИСТУП ИНИЦИЈАЦИЈА ЗА РАЗВОЈ МИШЉЕЊА И МЕНТАЛНИХ СПОСОБНОСТИ?
  9. да се деца у Србији УСТРУЧАВАЈУ ДА ИСКАЖУ СВОЈЕ ИДЕЈЕ, плашећи се ОСУДЕ ДА ГОВОРЕ "ГЛУПОСТИ", иако је то први степеник ка развијању МИШЉЕЊА?
  10. РЕЗИМЕ: РОДИТЕЉИ СУ КЉУЧНИ ФАКТОР У РАЗВОЈУ ИНТЕЛИГЕНИЦИЈЕ ДЕТЕТА , а у случају када дете до 5. године похађа предшколску установу то су и ВАСПИТАЧИ ?

ОХРАБРИТЕ СВОЈЕ ДЕТЕ ДА СЛОБОДНО ИЗНОСИ СВОЈЕ ИДЕЈЕ, ПРЕДЛОГЕ, ВИЗИЈЕ И ОБРАЗЛАЖЕ СВОЈЕ СТАВОВЕ БЕЗ НАШЕ ОСУДЕ И ПОДСМЕХАДЕЦА МНОГО БРЖЕ И ОСЛОБОЂЕНИЈЕ РЕШАВАЈУ ПРОБЛЕМСКЕ СИТУАЦИЈЕ У ОДНОСУ НА ОДРАСЛЕ, ПОВЕЗУЈУЋИ СВЕ СТЕЧЕНЕ КОГНИТИВНЕ РЕСУРСЕ

imagesr i d.jpg imagesr.jpg

ИРСКА МОЛИТВА 96542.gif

Ако те твоје дете потражи погледом – погледај га!

Ако те твоје дете додирне својим рукама – загрли га!

Ако те твоје дете додирне својим уснама – пољуби га!

Ако твоје дете хође нешто да ти каже – послушај га!

Ако се твоје дете осећа беспомоћно – помози му!

Ако се твоје дете осећа само –прати га!

Ако се твоје дете осећа жалосно – утеши га!

Ако се твоје дете налази у Veljko-Bikic1.jpg– осоколи га!

Ако твоје дете доживи неуспех – заштити га!

Ако твоје дете изгуби наду – охрабри га!


ДЕСЕТ РОДИТЕЉСКИХ ЗАПОВЕСТ

1.Нека ти ништа не буде важније од детета!

2. Имај стрпљења у тешким тренуцима!

3. Здраво храни децу!

4. Воли и негуј своју децу!

5. Учини све да их заштитиш!

6. Разговарај отворено и искрено са децом!

7. Увек буди добар пример

8. Поштуј своју децу!

9. Не повређуј своју децу!

10. Буди другом родитељу свог детета пријатељ и десна рука!



doing-homework.png

Домаћи задаци не морају да буду проблем

Примећујем да један број мојих ученика има проблема са писањем домаћих задатака. Очигледно је да им домаћи задаци тешко падају, да израду домаћих здатака одлажу до последњег момента, а онда стрепе да ли ће завршити на време. Често дођу у школу са половично урађеним домаћим задацима или без домаћег задатка. А онда смишљају изговоре, стрепећи да ли ће их учитељица уважити. Ево неколико савета за оне који имају овакве проблеме:


1. Припремите малу бележницу у коју ћете бележити домаће задатке које вам учитељица зада. На почетку седмице обележите пет стрена за пет радних дана (понедељак, уторак, среда…).


2. Водите рачуна о распореду часова, посебну пажњу обратите на наставне предмете које имате два пута или једном седмично (Свет око нас, Музичка култура…)


3. На часу будите пажљиви. Ако нешто не разумете, питајте учитељицу.


4. Домаће задатке пишите увек на истом месту (нека то буде ваш кутак за учење)


5. Померите све предмете (играчке…) који ће вам одвлачити пажњу.


6. Одредите време за учење, рутина је важна. Временом ћете стећи навику и биће вам лакше ако увек почињете у исто време. Приликом одређивања времена за учење води рачуна да се време за учење не поклапа са твојим другим обавезама (тренинг, фолклор…).


7. Домаће задатке пиши сам, родитеље можеш питати за савет. Ако ти родитељи раде домаће задатке, имаћеш велике тешкоће када будеш самостално радио на часу.


8. Немој себи дозволити да домаћи задатак за понедељак пишеш у недељу увече, у последњи час. Задатак напиши у петак, викендом се одмарај. Тако ћеш се опустити и „напунити батерије“ за следећу радну седмицу.

Радне навике су важне за вашу будућност, зато се потрудите око стицања радних навика. Важно је имати навику учења, у даљем школовању имаћеш све више наставних предмета и домаћих задатака и биће ти тешко ако на време не стекнеш радне навике.


И још нешто, постоје дани када нам се не учи, не брините, свима нам се то дешава. У таквим тренуцима застаните, направите малу паузу. Мислите на викенд који долази и на лепе ствари којима ћете се тада бавити или мислите на крај школске године када ће вас учитељица наградити добрим оценама и другим наградама за ваш предан рад и постигнути успех.

imagesdete].jpg

Планирај своје време

Испланирај свој радни дан, направи свој недељни календар рада.

Календар рада би требало да садржи свакодневне планове за израду домаћих задатака и бележења сопственог успеха. Наиме, пажљиво испланирајте своје време за учење, тако што ћете више времена одвојити за оне предмете који вам стварају потешкоће, а мање, али довољно времена за предмете које савлађујете са лакоћом. Календар, такође, треба да садржи редослед учења по важности, тако да увек прво радите предмете и области који вам стварају потешкоће, при томе правите своје белешке, цртеже, изводе, картице, као што смо већ говорили. Ученици који се придржавају ових правила не могу добити лошу оцену, а уз мало више труда имаћете увек одличну оцену.


ОТКЛОНИТЕ СТРАХ ОД ТЕСТА

Да бисте отклонили страх од теста, саставите га сами или скупа са другом са којим најчешће учите, тако што ће он саставити тест за вас, а ви за њега. Верзија теста трба да има питања из области које вам је учитељ издвојио. Покушајте и видећете да је више од половине ваших питања истоветно са оним из теста који ће вам дати учитељ. Када се спремате на овај начин, лакше ћете памтити одговоре и већ сте на пола пута до одличне оцене.


БУДИТЕ АКТИВНИ ДОК УЧИТЕ up-late.png

Док читате увек држите при руци оловку и хартију. Прављење забелешки је добра вежба, а добра вежба је и добро учење. Правите забелешке о свакој страници коју прочитате, јер на свакој страници је садржано нешто битно. Шта је то? Пажљиво га издвојте, исписујући то на хартију.

Правите белешке у облику питања. Користите поглавља у уџбенику да смислите та питања. Можете направити и картице са белешкама, оне ће вам омогућити преглед важних појединости. Кад се приближи време контролних задатака и закључивања оцена, нећете морати да учите из уџбеника, увек из почетка, једноставно понављате градиво из својих белешки.

Велика помоћ у учењу су изводи и цртежи онога што се ради на часу. Зато пажљиво слушајте учитељицу и бележите све што сматрате битним, као и оно што учитељица посебно наглашава. Касније код куће ове белешке можете допуњавати, што ће вам помоћи да запамтите градиво без «бубања» и учења напамет.

Дружење са вршњацима може бити и заједничко учење области које су вам посебно занимљиве или су вам недовољно јасне. Поделе, цртеже и табеле лакше ћете запамтити ако их сами израдите, а ако радите са другом или другарицом, мања је могућност да нешто погрешите или пропустите.


309292_271692012936837_1685853457_n.jpg


skola bez nasilja.jpg