image.jpg

НАША СТРАНА


ŠKOLA I DRUGOVI


Slatkiše i slaniše jedemo mi,

pu brate, brate, brate to smo mi!


Slatkiše i slaniše jedemo mi,

koka-kolu pijemo i sokić pravi!


Idemo u školu Kralj prvi,

četvrti smo razred znate li?


Razbijamo matiš i srpski,

a prirodu vama ostavljamo mi!


Imamo Slovića on je car,

uvek nas nasmeje to mu je dar!


Naravno tu Dušan je,

devojčice zeza i nervira bre!


Imamo Tomu on matiš zna,

dobija 5 ha, ha, ha!


Naravno i Bogdan tu je,

lepo peva i zabavlja sve!


Imamo Danila, pečurka je,

tako ga zovu zbog kose!


Igra fudbal sad bre,

Vukašin daje golove!


Dva dečaka mirna su,

to su Jovan i Andrej hu!


Nikša uvek dobar je,

voli u školu da ide bre!


Milošević hokej igra bre,

i dobro vozi rolere!


Aleksa fudbal trenira bre,

a Sanja balet igra hej!


Emica naša mirna je,

ne priča mnogo i to je sve!


Una labelo voli da jede,

sa ukusom maline!


Milica ćuti mnogo bre,

al zadatke rešava sve!


Sare imaju volju,

matematiku da znaju bolju!


Ples Tara i Mina vole,

i ne mogu da mu odole!


Gimnastičarka naša Anđela je,

obožavalac One direction-a bre!


Naša muzičarka je Iva i,

klavir, lepo zna da svira!


Nađa uvek šali se,

priča dobre viceve!


Maša i Mia ko pas i mačka,

uvek se svađaju i tu je tačka!



Mi smo Anja i Tanja bre,

ovo smo same osmislile!


Moj pronalazak menja svet


Napravila bih mašinu koja bi se zvala Anđeoska krila.Imala bi osobine anđela.

Anđeoska krila se koriste za budućnost naše zemlje.Svakome ko bi bio zao,stavljala bi mu se Anđeoska krila.Već znam da u budućnosti neće biti zla.Svi oni ljudi koji su se posvsđali,biće ponovo prijatelji.Vratili bi se u prošlost igledali da umesto rata ,svi ljudi se grle.Za ljubavne situacije ne brinem,svaki par koji se posvađao ,živeće srećno do kraja života.Anđeoska krila sam smislila uz pomoć anđela.I oni su pomogli.Anđeoska krila su puna ljubavi koja krasi našu budućnost i prošlost.Kad bih se posvađala sa svojom drugaricom,setila bih se Anđeoskih krila.Posle toga znam da ću otići da se pomirim sa njom.Pas i mačka se ne bi svađali ,a kamoli mačka i miš.Niko nikoga ne bi ogovarao.Ceo svet bi se slagao.

Ljudi se ne bi svađali ,nego bi svi živeli srećno do kraja života.

Emilija Radić

Moj pronalazak menja svet

Jedne hladne zimske noći iz sna me je probudio snažan zvižduk ledenog vetra i kiše koja je lupala na prozor moje sobe.Sela sam na krevet. Na trenutak mi se učinilo da udarci kiše postaju sve jači ili…To nije bila kiša.Neko je lupao na prozor moje sobe.Uplašila sam se,ali sam ipak skupila snagu i otvorila ga.Malo zeleno biće,veličine lopte sa prelepim očima me je uplašeno gledalo.Bila sam začudjena i uznemirena.

.Zvala se Lulu.Živela je na Oblaku Sreće,tu se igrala i pala,pravo kod mene.Krila su joj bila mokra od kiše i nije mogla da poleti.Pustila sam je u sobu i osušila joj krila.Bila je mila,pitoma i brbljiva.Želela je da mi se zahvali.Ponudila mi je da je uhvatim za ruku i sa njom odletim u njen dom,na Oblak Sreće.Odmah sam pristala i za par minuta smo stigle u njen čarobni svet.

Sve je bilo savršeno.Pokazala mi je svoju fabriku u kojoj je bilo moguće napraviti neki izum,ali mi je rekla da ga iskoristim u roku od tri sata.Razmišljala sam kako bih mogla za tako kratko vreme napraviti nešto a da ceo svet bude srećan.Uzela sam jednu veliku prskalicu,probušila sam rupu i u nju stavila jos veće gumeno crevo,koje sam uključila u Lulin Oblak Sreće.Znala sam da u tom oblaku ima čarobne kiše koja može ostvariti moje želje.Sela sam na kraj oblaka držeci prskalicu u ruci.Kiša sreće je iz oblaka prolazila kroz crevo i polako počinjala da pada na ceo svet koji je bio ispod mene.

Vreme mi je prolazilo,ona tri sata.Prskala sam kišu sreće na bolnice i gledala srećne ljude i decu kako izlaze iz njih,smeju se i trče.Kišu sreće sam isprskala po svim lošim ljudima koji su postajali dobri i nasmejani.Moja kiša je kvasila glave sve dece koja su postajala srećna sa svim ispunjenim željama. I na skole je prskala srećna kiša, a knjige su se topile i imale su duplo manje strana.Automobili nisu zagadjivali vazduh vec su ispuštali šarene balone, a reke su postajale providne i čiste.Bila sam presrećna.

U zadnjem minutu sam požellela i nesto za sebe….Kišu sam bacila na mamu i tatu i poželela da nikada ne mogu da prestanu da se smeju.Prskalicom sam pokvasila i baku i deku da im se zaustavi starenje i poželela da im se poveća penzija.Kiša neka usreći i mog brata bubnjem, a mene trotinetom..

Vreme je isteklo.Pružila sam Luli ruku i poletele smo nazad u moju sobu,u moj svet.Sve oko mene je bilo promenjeno.Ceo svet je bio srećan.Moj izum,moja prskalica sa kišom sreće ga je promenila.

Rančič Una

Moj pronalazak menja svet


Da bi judi brže prenosili robu i brže stizali na neka određna mesta, predstaviću vam leteće automobile.

Leteći automobili kao što sama reč kaže lete.Oni su otporni na sve i ne treba im gorivo.Pomažu tako što kad je gužva leteći automobil poleti i stigne brže na neko određeno mesto.Kad nose robu prodavnice je brže dobiju i onda su zadovoljnije.Ovaj auto je skup, ali ne može da se pokvari, osim ako se sudarite u drugi auto.Leteći automobil može da lebdi po nebu i tako možete videti kako je Srbija lepa država.On se može transformisati i u neka druga vozila.Na primer on se može transformisati u autobus i tramvaj.Kad bi se transformisao u ova vozila poneo bi više ljudi.Pošto ovaj auto ne radi na gorivo i vazduh bi bio čistiji.Nebi bilo više zagađenja, nego bi svi udisali čist vazduh.

Leteći automobili su dobri zato što bi vazduh bio čistiji, a i ljudi bi brže stizali na određena mesta.


Tatjana Milanović


PRIČA UVELOG LISTA


PISAĆU VAM O JEDNOM UVELOM LISTU.

NEKAD SAM BIO MLAD I ZELEN,A POGLEDAJTE ME SAD STAR SAM I UVEO.ISPRIČAĆU VAM MOJU ŽIVOTNU PRIČU.

PRE SAM ŽIVEO NA JEDNOM VELIKOM ZELENOM DRVETU SA RODITELJIMA ,SESTROM , BRAĆOM I SA OSTALIM LISTOVIMA.ONI SU MI KUVALI,ČUVALI,PEVALI KAO DA SAM OD ZLATA NAPRAVLJEN.BIO SAM ZANIMLJIVIJI OD BRAĆE I SESTARA,ZATO ŠTO SAM SE IGRAO I SKAKAO PO DRVEĆU.ONI SU MI ZAVIDELI.

A KADA SAM PORASTAO PRONAŠAO SAM ŽENU LISKU ONA JE ĆERKA KRALJA LIŠĆA. DOBIO SAM JEDNO DETE LISKICU.ONA MI JE BILA JEDINO DETE,SVI SU JE ČUVALI,MAZILI I NA KRAJU EVO MENE LEŽIM SA MOJOM ŽENOM LISKOM DOK MOJE DETE KOJEM SAM POSVETIO TOLIKO VREMENA RADA I TRUDA SEDI SA DECOM,MUŽEM I DRUGARICAMA SEDI NA DRVETU !!!

I ETO TO JE MOJA ŽIVOTNA PRIČA .I EVO MENE VENEM I PLAČEM NA TRAVI.

MIA STEFANOVIĆ

Сунце нежно и благо сија.Јак ветар дува у пуној снази.Сивкасто небо прекрива све градове.Киша пада и прекрива зелене ливаде.Облаци су тмурни и пуни кише која чека да падне.Зеленим крошњама су опали листови.Губи се топлина летњих дана.Цела природа је нежна и мирна.Шарени кишобрани чекају да изађу напоље и дочекају јаку кишу.Јесење цвеће краси и шара ливаде.

Емилија Радић


Јесен

Јесен је годишње доба када су крошње дрвећа најшараније.Улице су пуне опалог лишћа.Листови су жути ,црвени,наранџасти и браон.Сиви облаци нам доносе кишу.На улицама се могу срести пролазници који носе разнобојне кишобране.Дани су краћи, а ноћи дуже.Људи се шетају и посматрају како се природа мења.Јесен има свој мирис.Мирише на печено кестење,печени кукуруз,зимницу... мирише на почетак зиме.Паркови су празни и пусти.
Ива Мутавџић

Jesen

Ode nama naše leto

a ptice na jug.

Evo stiže nova jesen

kao drugu drug.

Lišće sada stalno pada.

Braonkasto-žuto,

radijatori sad' greju

a oblaci ljuto.

Brzo,hajde:kapu na glavu

obavezno jakne.

Nemoj ni slučajno

da t' hladnoća takne.

Oblači se toplo jer

je sada hladno.

Više nije leto

nego vreme gadno.

Sad se vreme provodi kod kuće

čokolada nije zdrava.

Uskoro će pasti sneg:

strava,strava,strava!!!

Andrej Milošević

Jesenja pesma


Pozdravite leto i lepo vreme,

jer sada stiže nevreme!

Oblaci ljuti plove po nebu,

dok kiša jaka juri ka dole.

Lišće šušti i boji prirodu,

dok laste jure na jug.

Jutra sada hladna su,

a večeri još više!

Tako da jakne,kape i prsluke

brzo da obučete!!!

Tara Stokanić



Kokoška svoje dete ljubi,

sve do zore dok ne poludi.


Kad poludi, ona plače,

jer joj mače ne da da skače.


Ne skače ona već dete mazi,

sad je ono u pospanoj fazi.


Kad pile spava sanja snove,

pa onda želi da radi kolutove.


Kad uradi kolut, koke se plaše,

pa brzo do njega dotrčaše.


Tatjana Milanovć

Jesen

1.Bujno lišće pada sa predivnih grana koje se njišu na blagom povetarcu.

2.Oblaci su sivkasti jer se niz njih spušta ledena kiša.

3.Razvijeni plodovi krase livadu punu rose.

4.Životinje odlaze u svoje tople i mirne domove.

5.Magla se niodkuda pojavljuje i mamljivo se gubi u poznu jesen.

6.Pitoma noć pada ranije.

7.Ljudi u Vojvodini manje rade na njivi kada pada kiša.

8.Košava bruji i raznosi suvo lišće po ulicama.

9.Kad počne jesen počinje škola i školske obaveze.

10.Bake počinju da štrikaju jer dolazi hladna zima.

Tatjana Milanovic







Rad Nađe i Anđele