sr1.gif sr.jpg



ТЕМАТСКИ ДАН - БЕЛА ГРИВА












ТЕСТОВИ ЗА КРАЈ - ПРОВЕРА УСВОЈЕНОСТИ ЗНАЊА У ПРВОМ ЦИКЛУСУ ОБРАЗОВАЊА





srpski.jpgsrpski1.jpg

srpski2.jpgsrpski3.jpg


vuj.jpg
vuj1.jpg

СТАРИ ВУЈАДИН

Идеалан хајдук који је спреман да издржи и најтежа мучења, који храбри синове да и они јуначки поднесу све муке на које ће их Турци ставити.
На почетку девојка куне своје очи што нису виделе свезане хајдуке.Тиме нардни певач хоће да покаже да су наши људи саосећали у патњама и мукама са хајдуцима. Стари Вујадин је свестан шта их очекује и бодри своје синове да истрају, да не буду кукавице, већ да се достојанствено и смело држе, да буду прави и одани другови.После тридана тамновања Турци почињу са мучењем Старог Вујадина, пребију му ноге и руке и ваде чарне очи.Али он као прави хајдук не одаје своје другове иако умире у највећим мукама.Он је морални победник.
Стари Вујадин је обучен у скупоцену одору у којој паше излазе преде султана у најсвечанијим приликама.Огртач му је од сувога злата.Синови су му још лепше и богатије обучени.Богатство је изражено како у оделу тако и у оружју.





d0bfd0bed0b4d181d0b5d182d0bdd0b8d0ba-d0bdd0b0d180d0bed0b4d0bdd0b0-d0bad19ad0b8d0b6d0b5d0b2d0bdd0bed181d18211.jpg
podela-narodne-epske-pesme2.jpg










download.jpg jesen.jpg

МАЛО О ЈЕСЕНИ


Tiho, tiho šapuće mi jesen

U sivom ogrtaču od magle i haljini od žute kukuruzne svile jesen je polako i nečujno ušetala u moj život. Zagrlila me je svojim zlatnim rukama i prošaputala: „Promeniću sve oko tebe. To mi je zadatak“.

Jesen je nastavila da tiho govori, a ja sam pažljivo slušao njene reči. Rekla je da će prirodu ogrnuti sivim ogrtačem, a ispod ogrtača drveće obući u bakarnu i zlatnu odeću. Da će zeleno lišće obojiti u žutu i narandžastu boju, a preko uvele trave staviti veliki šareni tepih. Obećala mi je kestenje i korpu punu zrelog voća. Zamolila me da se ne ljutim na njene prijatelje, oblake, vetar i kišu. Slušao sam jesen kako tiho govori i gledao kako se priroda polako menja pred mojim očima. Kišni oblaci su prekrili nebo i sakrili sunce. Nežna plava boja neba nestala je u tami oblaka. Gledao sam kako se vetar igra sa požutelim lišćem i umornim granama drveća. Uvelo lišće polako je padalo na vlažnu zemlju, a drveće kao da je spavalo sa spuštenim granama, dok mu je vetar kidao odeću. Gole grane tužno su gledale svoje lišće rasuto po zemlji. U vazduhu se osećao miris vlage pomešan sa mirisom zrelog voća. Mirisale su dunje, jabuke i kruške i vinogradi puni grožđa. Jesen mi je darovala njihove zrele plodove.

Ne znam da li je jesen princeza u žutoj haljini koja sa čarobnim štapićem sve oko sebe pretvara u zlato ili je slikarka sa četkicom i paletom prelepih boja. Znam samo da je promenila sve oko mene, da je ispunila svoj zadatak i svoja obećanja, a ja se nisam naljutio na njene dosadne prijatelje.

Jesen – moje omiljeno godišnje doba. Ima na milione nijansi narandžaste, žute, crvene ali ima tu i zelenih, pored toga oktobra je moj rođendan i to još više popravlja moje raspoloženje.

Iako znam da većina ljudi ne voli jesen ne slažem se sa njima. Volim sve ono što oni verovatno ne vole. Volim kišu – ne jaku kišu, koja pravi poplave i štetu već onu blagu, nežnu, volim vetar koji mrsi kosu i golica lice, volim te oktobarske boje, od zlatno-žute, preko jarko narandžaste i crvene do smeđih i braon nijansi. Takođe tu je i voće – slatko voće. Na hiljade jabuka, krušaka, dunja i grozdova koji kao da čekaju da ih neko ubere i sa slašću pojede. Iako ponekad jesen zna da bude sumurna i hladna volim da vidim slanu na travi koja se presijava na jutarnjem suncu. Ponekad sakupim lišće različitih boja i crtam ih, senčam a nekad ih bojim... Sa sestrom tokom hladnijih dana izađemo i posmatramo kako nam vazduh izlazi iz usta i noseva i izgleda kao para. Dok sam bila mala roditelji su mi govorili o kraljici jeseni, pričali su mi priče o njoj. Ona dolazi u svojim zlatnim kolicima i čarobnim štapićem čini da voće uzri, postane slađe, sočnije, kako svaki list oboji zasebno i kako se svaki put svađa sa snežnom kraljicom i princezom leta, tako da su i oni doprineli mojoj ljubavlju prema ovom godišnjem dobu. Kada dođe jesen takođe volim da budem da budem sama i posmatram svet oko sebe. Možda će neko misliti da nešto nije u redu samnom, ali zaista, da li neko ikada zastane da pogleda ono što ga okružuje. Većini oči služe da gledaju samo da se ne bi spokatli, onima koji misle samo na svoj život – svoj i ničiji više. Niko od njih ne zastane da pogleda oblake pred zalazak Sunca, te ružičaste, ljubičaste, modro plave i sive boje koje je priroda stvorila. Niko ne pogleda zvezde, te sitne tačkice koje mi vidimo a koje su tako lepe, niko ne pogleda cveće, ne pogleda i ne vidi ono što mu je pred nosem ali kad bude jarko želeo da to vidi možda neće moći i kajaće se zbog toga. Ja gledam oblake, nebo, zvezde i cveće, ima puno stvari koje nisam videla i koje možda neću videti ali zadovoljna sam onim što imam – ono što nemam, za njim neću plakati – svi bi trebali da obratimo pažnju na ono što imamo jer ukoliko ga izgubimo videćemo da nam je potrebno više, mnogo više nego što zapravo sada mislimo. Jesen mi donosi puno uspomena lepih i ne baš toliko lepih, neke od njih me ponekad razneže pa onda uzmem fotografije i gledam sebe srećnu bez ikakvih misli koje bi škodile toj sreći, nasmejano malo dete bez briga o tome da li će moći da popravi neku ocenu, da li će ukoliko je ne popravi moći da nastavi školovanje...

Jesen je godišnje doba koje najviše volim i čvrsto verujem da će tako i ostati bez obzira na sve drugo, uvek ću voleti te oktobarske, jesenje boje, uvek ću voleti ono što me okružuje, a uspomene – uspomene su nešto što niko nikada neće moći da mi oduzme...

===Svanulo je još jedno maglovito jesenje jutro. Polazim u školu i posmatram moj grad.
Sunce se probija kroz oblake i miluje me po licu. Crvenkasto pegavo, žuto, zeleno lišće prostrelo se na sve strane i napravilo šareni tepih.
Cvrkut ptica zamenio je zvuk motornih testera, a vredne domaćice žure sa spremanjem zimnice. Oko mene se širi miris pečenih paprika.
Dunuo je vetar i sa ulice podigao lisće, činilo mi se kao da igra. Oblaci su plovili nebom i skrivali stidljivo sunce, počela je da pada kiša.
To je bio siguran znak da je jesen stigla u moj grad.

=





МАЛО ДА ПОНОВИМО





cats1.jpg

ЛЕКТИРА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД




* СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ ( БАСНЕ И ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА)


* ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ - М.ДАНОЈЛИЋ


* СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ


* БЕЛА ГРИВА - РЕНЕ ГИЈО


* ИЗБОР ИЗ БАЈКЕ ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ



САВЕТИ ЗА ЛЕПО ПИСМЕНО И УСМЕНО И ИЗРАЖАВАЊЕ

1. ЧИТАЈ КЊИГЕ И БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК

2. ПИШИ ШТО ЧЕШЋЕ - САСТАВЕ, ЗАПАЖАЊА О ЉУДИМА, ПРИРОДИ, ВОДИ СВОЈ ДНЕВНИК,, ПОСЛЕ СВАКЕ ПРОЧИТАНЕ КЊИГЕ НАПИШИ ШТА О ЊОЈ МИСЛИШ, КАКВИ СУ ТВОЈИ УТИСЦИ О ЊОЈ, КОЈИ ТИ СЕ ЛИК ПОСЕБНО ДОПАО ... ТО ВАЖИ И ЗА ФИЛМ КОЈИ ГЛЕДАШ И ПОЗОРИШНУ ПРЕДСТАВУ.

3. ВОДИ РАЧУНА О РЕДОСЛЕДУ ИЗЛАГАЊА, НАПРАВИ ПЛАН СВОГ ПИСМЕНОГ ИЗЛАГАЊА.

4. ИЗОСТАВИ НЕВАЖНЕ ДЕТАЉЕ И СУВИШНЕ РЕЧИ - ИСПРИЧАЋУ, ОПИСАЋУ, ОДАБРАО САМ ... ПА, ОВАЈ, ОНДА, ПОСЛЕ ...

5. ПИШИ ЈАСНЕ И ПОВЕЗАНЕ РЕЧЕНИЦЕ. ЗА САДА НЕ ПИШИ ДУГАЧКЕ РЕЧЕНИЦЕ.

6. НЕМОЈ ДА ПОНАВЉАШ МИСЛИ.

7. ПОШТУЈ КОМПОЗИЦИЈУ ЗАДАТКА, ОСНОВНЕ ДЕЛОВЕ - УВОД, РАЗРАДУ И ЗАКЉУЧАК.

8. ПОШТУЈ ПРАВОПИСНА ПРАВИЛА.

9. ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈ И ПРЕГЛЕДАЈ ОНО ШТО НАПИШЕШ. ИСПРАВИ УОЧЕНЕ ГРЕШКЕ И ТЕК ТАДА СМАТРАЈ САСТАВ ЗАВРШЕНИМ.