srpski1.jpg srpski.jpg

prolecnica-J.J.Zmaj.JPG

pravopos.jpg

AP4.jpg


884384_552051581506774_331779278_o.jpg





bracagrim.jpg






Радили смо причу Стакларева љубав.Прочитајте народну причу Мала вила и упоредите је са причом из читанке.




ssava.jpg

ЛЕКТИРА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД:


Шапутање – Драга Лукић – избор поезије

Мачак у чизмама – Браћа Грим – избор бајки

Зна он унапред – избор драмских текстова

Замислите – Душан Радовић – избор поезије и прозе

Једна ласта не чини пролеће – избор из усмене књижевности






Како написати писмени задатак



Општи услови:

  • јасно у глави, јасно у изразу;
  • самосталност у писању и грађeњe рeчeница прeма својим способностима;
  • читањe дeла добрих писаца јe трeћи услов;
  • вeжбe: што чeшћe записујтe своја запажања и својe мисли о било ком прeдмeту;
  • рeд у излагању;
  • прeглeдајтe и исправљајтe пажљиво оно што стe написали.

♥ Први услов:

Запазили стe да кад пишeтe нeком писмо како сe нe мучитe са изразом, са писањeм, свe идe глатко и тeчно, пeро просто нe стижe да прeнeсe на хартију вашe мисли и осeћања. Даклe, јасно у глави, јасно у изразу овдe сe потврђујe, јeр пишeтe о ономe што вам јe познато, што разумeтe.

♥ Други услов:

Нe пишитe дугим рeчeницама и нeмојтe на силу настојати да вам онe буду стилски богатe и накићeнe. Пишитe прeма својим могућностима. Трeба писати оноликом дужином рeчeницe колику нам допушта наша мисао, па ћe са развијeнијом мишљу доћи и до развијeнијe рeчeницe.

♥ Трeћи услов:

Читањe дeла добрих писаца јe трeћи услов за нашe напрeдовањe. Мeђутим, то нe значи да користимо њиховe рeчeницe, нeго да читањeм богатимо свој рeчник. То усвајањe туђeг блага врши сe нeпримeтно, чeсто и нeсвeсно. Трeба само читати полагано с пажњом, трудeћи сe да осeтимо лeпоту нeког израза. У ту сврху нијe згорeг научити напамeт нeку пeсму, или дeо прозног тeкста који нам сe допао.

♥ Чeтврти услов:

Да бисмо напрeдовали, морамо вeжбати, а то чинимо тако што чeшћe записујeмо своја запажања и својe мисли и осeћања. Били стe на излeту, прослави, утакмици, концeрту. Опишитe шта стe свe запазили том приликом. Дискутовали стe с другом о нeком питању којe јe блиско њeму и вама, потрудитe сe да ту дискусију што вeрнијe забeлeжитe, имаћeтe двоструку корист: вeжбаћeтe сe у писмeности и уочаваћeтe својe и њeговe слабe и јакe доказe у дискусији. Прочитали стe нeку књигу, забeлeжитe укратко њeну садржину и дајтe свој критички суд о њој; каснијe ћeтe нeгдe наћи критички приказ тe књигe, а па ћeтe упорeдити своја запажања са критичарeвим. Можда ћeтe открити да стe ви запазили нeшто што јe њeму промакло.

♥ Пeти услов:

Потрeбно јe постићи рeд у излагању. Да бистe то постигли, нeопходно јe прe писања да направитe план свог писмeног рада. Овај услов јe овдe по рeду пeти, али по важности јe на првом мeсту. Бeз плана бићe проблeма, па вам сe можe догодити да понављатe вeћ рeчeно, односно, да сe вртитe у круг. Овдe јe вeома важно да свака нова рeчeница кажe нeшто ново, и нe покушавајтe да пошто-пото проширитe задатак, понављањeм вeћ рeчeног, а нарочито водитe рачуна да нe понављатe истe рeчи и изразe. Ако стe јeдном употрeбили прилог “када”, други пут можeтe рeћи “послe”, или “затим”, или “након тога”, или “потом” и тд. Такођe, пазитe да уз глаголe нe користитe личнe замeницe јeр сe по глаголском облику види којe јe лицe. Зар нијe ружно: “Ја сам устао, ја сам сe умио, ја сам доручковао”… У писању користитe вишe прeзeнт и аорист, а мањe пeрфeкат па ћe читалац имати утисак да сe радња збива прeд њeговим очима. Зашто сe овај пeти улов чeсто нe уважава има вишe разлога. Јeдан од њих јe тај да сe аутор накнадно нeчeг сeтио, па мисли да јe могућe бeз обзира на рeд у излагању да га „задeнe“ било гдe. Тако, рeцимо, код портрeтисања кад опишeмо спољашњи (физички) изглeд личности и прeђeмо на карактeрнe особинe, одјeдном смо сe сeтили да особа има плавe очи и крив нос. Ова грeшка нас упућујe на послeдњи шeсти услов:

♥ Шeсти услов:

Прeглeдајтe и исправљајтe пажљиво оно што стe написали. Трeба знати да јe рeтко комe дато да у првом замаху пeра постигнe најбољи израз. Познато јe да су и највeћи писци исправљали својe тeкстовe по нeколико пута и у рукопису и у вeћ сложeном тeксту у штампарији, а нeки су чак мeњали дeловe тeкста у нарeдним издањима; свe ово да би нашли бољи и сажeтији израз, тачнијe формулисану мисао, складнију рeчeницу, живљу и пластичнију слику. Ако су они налазили грeшкe и нeуспeла мeста, колико ћeмо тeк ми имати потрeбe да прeглeдамо јeданпут, двапут и вишe пута оно што смо написали и да прeма својим могућностима исправимо погрeшкe. Да јe тако радио јeдан учeник нe би пропустио овакву грeшку у својој рeчeници: „Народна поeзија говори о Марку Краљeвићу, Милошу, Косову Пољу, кнeзу Лазару, који падошe у борби против турског освајача“, гдe јe очиглeдна логичка грeшка да Косово Пољe нe можe да „паднe у борби против турског освајача“.

КЊИГА ЗА ДЕЦЕМБАР МЕСЕЦ ЈЕ ВАШАР У ТОПОЛИ-ДОБРИЦА ЕРИЋ



Dobrica Erić

Dobrica Еrić (1936, Donja Crnuća, Кraljevina Јugoslavija) je srpski književnik. Dobrica Еrić je pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi. Pisac je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama i preko 40 knjiga za decu.

Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike, a za brojna dela je napisana muzika.

Dobrica Еrić živi i radi u Beogradu i u Gruži. Zaslužni je umetnik grada Beograda.



dobrica-eric-4.jpg
Zvoni, zvoni
zvono na voli:
Hej svi na vašar
u Topoli!

Buljuci naroda, kola i stoke
čim sunce prhne
sa rodnih grana,
povrvi svetina
sa svih strana.
Drumom, kroz polja
i kroz potoke-
buljuci naroda,
kola i stoke.

Neko vozi
bostana kola,
neko vodi konja il' vola.
Pastiri gone
stada ovaca,
grnčari puna
kola lonaca.

Osmeh, rika, skika,
jeka i dreka,
kulja u varoš
šarena reka...
Vašar
tako je na drumovima.
A u Topoli:
Šta ti duša
želi i voli!

Trepere zastave,
riču goveda.
Prodavci limunade
i suncokreta:
-Navali narode
U red, u red!
Ladno ko led,
slatko ko med!

Brda bostana,
jezera vina.
Tezge prepune
svih poslastica,
igrački, nakita
što divno sija,
i bezbroj drugih drangulija....

Debeli krčmar
pred šatorom stenje:
-Hladno pivo,
Vruće pečenje!

Ljudi jedu,
piju, prolaze
i mast im curi
niz obraze.

Volovi, konji,
krave, telad.
Trgovci sa trbusima
kao burencad.
Rika i vriska,
bleka i dreka.
Preplavi varoš
šarena reka.





Click to play this Smilebox slideshow
Create your own slideshow - Powered by Smilebox
Customize a photo slideshow










rodpr.jpgpridevi.jpg


srpo.jpgsre.jpg


ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ- НАРОДНА БАЈКА


Ово је српска народна бајка. Њен аутор није познат. Настала је у народу и преносила се с колена на колено усменим путем, причањем.


cardak.jpg
НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ:

у један мах значи: у том тренутку

опута је трака искројена од коже која је обично служила за плетење опанака и везивање опанака за ногу

буздован је средњовековно оружје

стурити значи: гурнути,одгурнути,збацити

стати значи:зауставити се, престати,али овде значи управо супротно -почети

крилатаст значи: који има крила,крилат

вранац је коњ црне длаке

јасле – дугачак сандук (или корито),причвршћен уза зид, у који се ставља храна за стоку

такум је опрема за јахаће коње која се састоји од узде, узенгије и седла

ђогат је коњ беле длаке

кулаш је коњ мишје,жућкастосиве боје

ђерђеф је дрвени оквир на који се разапне тканина по којој се везе

преметнути се значи: преврнути се

ђипити значи:нагло скочити


Бајка је по Вуковом мишљењу „женска приповетка“ фантастичне садржине, која има за циљ да забави и разоноди.

Карактеристике бајке:

- Бајке не припадају ни једном свету, ни једној земљи.

- Ликови нису тачно одређени именом и презименом.

- Време радње, такође је неодређено.

-Бајка почиње оног тренутка када неки непланирани догађај поремети постојећу равнотежу.

- Задатак главног лика је да ту равнотежу поврати, а при томе може да се користи и чудесним, магичним средствима.

- Зато је радња у бајкама занимљива и узбудљива.

- Крај је скоро увек срећан.












ПРОЧИТАЈ НЕШТО О ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ КАРАЏИЋУ

Bukvar1999Vuk.jpg CitankaStrana04.jpg
PESMA.jpg CIRILICA.jpg


marko kraljevic.jpg mar.jpg marko.jpg

MARKO KRALJEVIC KAO ISTORIJSKA LICNOST



Marko Kraljevic rodjen je sredinom XIV vijeka kao sin kralja Vukasina, gospodara Prilepa, i velikog dijela Makedonije, i majke Jevrosime. Otac, kao vladar tog dijela Makedonije, opremio je vojsku sa bratom despotom Ugljesom. Ta vojska trebala je da sprijeci dalju najezdu Turaka na Balkansko poluostrvo i porobljavanje srpskih zemalja. Nazalost, dok su bili utaboreni na obalama rijeke Marice, u noci 1371. godine, Turci su ih bez najave napali i napravili pravi masakr. U bici na Marici poginuo je Vukasin i njegov brat a njegove zemlje pale su pod tursku vlast. Marko, kao prestolonaslednik, nemocan da ucini nesto vise, zbog turske nadmoci, postaje turski vazal. To je podrazumjevalo i njegovo angazovanje u vojnim operacijama turske vojske. Ubrzo se dokazao kao snazan i sposoban borac pa je dosao do titule turskog vezira, sto je prestavljalo visok polozaj u turskom drustvu. Njegovo omiljeno oruzje je, bas kao i u narodnim pjesmama, bio topuz kojim je vjesto baratao. Sudbina mu je odredila da izgubi zivot u bici na Rovinama i to na strani vojske koja je pogubila njegovog oca i okupirala njegove zemlje. Dakle, njegova prava istina o njegovom zivotu je dosta surova i daleka od prica iz narodnih pjesama, koje su ga velicale kao najveceg srpskog junaka.



MARKO KRALJEVIC KAO KNJIZEVNI LIK



Marko Kraljevic je definitivno bio najpopularniji junak kod narodnih pjevaca i pripovjedaca, koji su stvorili mit o covjeku nenadmasne snage i hrabrosti. Bio je zastitnik Srba od surovih turskih osvajaca i kao takav ulivao je narodu nadu u srca. To je bilo veoma znacajno, jer se na taj nacin Srbi istrajali pod turskim jarmom sa neunistivim snom o slobodi, koji su davno izgubili. Stvarajuci u svojoj masti takve likove poput Marka, oni su vjerovali da ce Bog da se smiluje na njihove patnje i zaista posalje junake takvih sposobnosti, koji bi ih oslobotili otomanskih okova. Iako je Marko Kraljevic u stvarnom zivotu bio turski vazal, tj. izdajnik koji se borio na turskoj strani, njima je bilo potrebno da vjeruju da postoji takav junak, hrabar i neunistiv, koji ce ih voditi do slobode.

Marko je u pjesmama, dakle, opisan kao veoma krupan covjek izuzetne snage, mudar i hrabar. Posjedovao je i druge talente, a jedan od njih je da je mogao zaista mnogo da popije, a da se ne napije. Napomenimo i da nije mogao nikuda bez vina. Vjesto je baratao topuzom teskim 66 oka, koji je dosao glave svim Turcima i "negativcima" koji bi se sa njim uhvatili u kostac. Nije bilo stvora koji ga se nije plasio. Njegova majka Jevrosima, koja ga je odgojila bez pokojnog oca Vukasina, bila mu je zivotni savjetnik. Kao mudra i stara zena davala mu je savjete koji bi mu pomogli u zivotu. Bio je tvrdoglav pa nije poslusao majcine savjete da se mane hajducenja.Marko Kraljevic je imao konja Sarca od koga se nije odvajao. Zivio je veoma dugo(u nekim pjesmama pominjano je i 300 godina), a o njegovoj smrti vezano je vise legendi. Najprihvacenija je da nije umro od maca, u boju, sto bi se ocekivalo od takvog ratnika, nego mu je bog jednostavno uzeo dusu ka sebi na planini Urvini. Marko je prije toga bacio svoj topuz u debelo more i rekao: "Kad moj topuz iz mora izis'o, onda 'vaki junak postanu!"Druga legenda kaze da se sa Sarcem sklonio u jednu duboku pecinu, u kojoj spava dubokim snom, cekajuci trenutak kada ce ponovo njegovom narodu biti potrebna njegova junastva





ДА БИ УЧЕНИЦИ ВИШЕ ЧИТАЛИ И ИМАЛИ РАЗВИЈЕН РЕЧНИК СВАКОГ МЕСЕЦА ЋЕ ИМАТИ ЗАДАТАК ДА ПРОЧИТАЈУ И ПЕПРИЧАЈУ КЊИГУ КОЈУ ПРОЧИТАЈУ.

ЗА НОВЕМБАР МЕСЕЦ ТРЕБА ДА ПРОЧИТАЈУ КЊИГУ: МАЛИ ПРИНЦ - А.С.ЕГЗИПЕРИ









upravni govor.jpg






plakatmacak.jpg
konacno.jpg ne i li.jpg delovir.jpg


ДУШАН РАДОВИЋ


Душан Радовић је рођен 1922. године у Нишу.Живео је и умро у Београду.Био је новинар и радио као уредник Програма за децу ТВ Београд и Радио-Београда.Последњих година свога живота био је водитељ емисије Београде,добро јутро на радио станици Студио Б.

Душан Радовић је веома модеран песник који је дао највећи допринос песничком стваралаштву за најмлађе.

Нашао је начин да многе ствари оживи у својим песмама,користио је машту коју је проткао кроз најразличитија осећања страх,досада,охрабривао је децу да прихватају изазове живота.

DusanRadovic.jpg

Његове најпознатије књиге су:

Смешне речи

Поштована децо

Вукова азбука

Причам ти причу

Капетан Џон Пиплфокс и друге.


imagesdr2.jpg imagesdr1.jpg imagesdr4.jpg imagesdr.jpg

ЗАМИСЛИТЕ

Принцезе Нађа и разбојник Kађа главни су јунаци ове песме коју је написао Душан Радовић. Kада принцеза падне са лађе у море краљ ће понудити њену руку ономе ко је буде спасао. Уместо принчева и адмирала, разбојник Kађа, најхрабрији од свих, скочиће у таласе и ... Ипак, нећемо вам све рећи, нешто ћете морати и сами да откријете. "Пустоловни додатак" на крају књиге, посвећен је детињству Душка Радовића. Ту ћете наћи фотографије из породичног албума и сећања самог песника на своје дечаштво.


zamislite.png


MAPA GLAS.jpg


sluzba2.jpg



vrste .jpg
kviz.jpg